MisterMcCoy

NEOQEAV

26.05.2020.

Pismo njoj.

Istina je. Nema me dugo.. Previse u odnosu na ono sto smo planirali.. Previse u odnosu na to da su nam svi planovi pali u vodu.. Dani su prolazili, a nedostajanje je svakim danom bivalo jace.. Prejako za mene slabog.. Ali ti.. Ti si bila moj kamen na koji sam mogao sjesti odmarajuci od staze zivota.. Odmarajuci od hoda kroz trnje kako bih dosao do zvijezda. Moje umorne noge su bile krvave od trnja i pune zuljeva.. Svaki dan si vadila to trnje iz mojih stopala, a zuljeve smanjivala..

Suze su mi kvasile izranjene noge stvarajuci dodatne rane, ali brisala si svakog dana suzu po suzu.. Nekada dok bih odmarao od puta onako umoran i isrpljen sklopljenih ociju dosla bi do mene i tiho sapnula u misli:"Nisi sam, imas mene." Zaista je bilo tako.. Podizala me onda kada bih pao i govorio da ne mogu nastaviti dalje, da ne mogu hodati stazom testa nase veze, nase ljubavi.. Dosla bi do mene i onako njezna prebacila moju ruku preko svog vrata i odigla me od prasine.. Sporo i tesko, ali hrabrim koracima naprijed.. Nije isla ispred mene, ni iza mene.. Nego pored mene..

Prolazila je ono sto sam prolazio ja, a ja sam prolazio ono sto je prolazila ona.. Prepreka na njenom putu bila je i moja prepreka.. Uskoro zavrsava staza trnja, staza labirinta i put postaje jednocrtan.. Vodi nas negdje tamo.. Negdje gdje cemo biti sretniji bez ikakvih rana vidljivih ljudima oko nas.. Ali, nama ne.. Mi cemo zauvijek znati sto smo prosli i koliko nam je tesko bilo.. Kolika smo podrska bili jedno drugom, a kolika ljubav se razvila.. I ono znas kada te upitaju kako ste uspjeli moci su odgovoriti s nekoliko rijeci: "Zbog nje i ljubavi".

Ljubav je svaki onaj poziv na pauzi posla, svaki poziv uvecer prije spavanja.. Svaki njen uradeni zadatak ili obaveza na fakultetu za koje samo joj pripomogao.. Ljubav je onaj kratki poziv od nekoliko sekundi kada uci cisto da joj kazem da je volim.. Ljubav je u mirisu parfema koji je podsjeti na mene.. Ljubav je u onim papiricima sto sam je pisao za nju.. Ljubav je u svim tim sitnicama, a veza moze opstati samo uz te sitnice.. Uz sitnice koje svakog dana podgrijavaju vezu.. Ljubav je u onim pogledima kamere kada gledamo film, ona od svoje kuce, a ja od svoje.. I zaljubimo se ponovo svaki put onako djecije i neiskvareno, potpuno iskreno.. Iskreno do srzi.. Ljubav je u prijateljskom odnosu mene i nje, onako sto bi se reklo kod nas, jaranski.. I razne druge stvari koje su samo nase.. I da.. Ona staza zivota je postala nasa zajednicka.. Uskoro kada se vratim, a svi oziljci na stopalima nestanu uzet cu je u narucje i nositi do kraja nase staze zivota..

MisterMcCoy

Good things take time..

MOJI FAVORITI

Brojač posjeta
5595

Powered by Blogger.ba